“It’s the end of the world as we know it and I feel fine…” – R.E.M.

"Ego mortali te salutant"


 
Ovaj unos ne nosi slučajno naslov po stihovima pesme poznatog američkog rok benda, jer ima veze sa krajem sveta.

Naime, pre izvesnog vremena sam zamoljen od strane jednog novinara da, sa astronomske strane, prokomentarišem problematiku smaka sveta, uz poseban osvrt na nedavnu, još jednu u nizu netačnih, prognozu o smaku sveta 21. maja 2011. godine.

Prvo da se pozabavimo sa poslednjom neostvarenom prognozom, a to je 21.05.2011.

Čovek po imenu Harlod Kemping (Harold Camping), osnivač i spiker Family Radio mreže, je koristeći numerologiju pri svojim interpretacijama Biblije opet neuspešno predvideo ovaj datum kao "Sudnji dan", odnosno smak sveta. Zašto "opet"? Pa isti taj gospodin Kemping je već dva puta neuspešno predvideo sudnji dan i to 21. maja 1988. i 07. septembra 1994. Pošto je i poslednja prognoza prošla bez ikakvih naznaka o smaku sveta, g. Kemping se brzo ispravio, rekavši da se 21. maja desio "spiritualni sudnji dan", dok će fizičko uništenje nastupiti 21. oktobra, simultano sa uništenjem Univerzuma od strane Boga. Evo i na koji način je g. Kemping došao do datuma za smak sveta. Koristio je, između ostalog, dane jevrejskog posta u Hebrejskom kalendaru kako je opisano u Starom Zavetu, dužinu meseca u lunarnom kalendaru i blisku aproksimaciju trajanja tropske godine po gregorijanskom kalendaru. Ovde se jasno vidi da čovek meša i sabira babe i žabe, tj. lunarne (Hebrejski) i solarne (gregorijanski) kalendare. To bi bilo kao kad bih ja sabirao vreme i dužinu ili kada bih sabirao brzine u dva sistema reference koji se kreću jedan u odnosu na drugi bez relativističke popravke. Da to radimo tako, svi sateliti bi do sada popadali. No, nastavimo dalje. Konkretan račun za ovaj datum smaka sveta (21.02.2011.!) je izveden na sledeći način:

• korišteni brojevi:
  5 – pokajanje
  
  10 – celovitost
  
  17 – raj
  
  • Ovde moram napomenuti da je ovo po interpretaciji Biblije od strane, kako ga neki nazivaju, "naučnika" Kempinga. Nešto kasnije o tome koliko je on "naučnik".
    
• račun dalje izgleda ovako:
  (5*10*17)² = 722 500
  - od 01.04.33. n.e. (datum raspeća po Kempingu) do 01.04.2011. je prošlo 1978 godina. Ako to pomnožimo sa brojem dana u solarnoj godini (što iznosi 365.2422 dana) (i ovde se Kemping ne pridržava kalendara, jer broj godina množi sa trajanjem solarne godine, a datum raspeća je pogrešio za tri dana, jer je tolika bila razlika između gregorijanskog i julijanskog kalendara u prvom veku n.e.) dobićemo broj 722 449.
  - kada oduzmemo 722 500 – 722 449 dobije se 51 dan. Potom to dodamo na 01.04.2011. i dobićemo 21.05.2011., po Kempingovoj računici. (mada se zapravo dobije 22.05.2011., toliko o sposobnosti sabiranja "naučnika").
  
  
  "Due to the lack of experienced trumpeters, the end of the world has ben postponed for three weeks" – Nepoznati autor
  
  
  

Koju verziju Biblije je Kemping proučavao? Biblija se menjala, i to znatno, tokom istorije. Plus, nigde u Bibliji (nijednoj verziji) ne piše tačan datum Hristovog silaska i početka Armagedona.


 
"Religion has convinced people that there's an invisible man… living in the sky, who watches everything you do every minute of every day. Ad the invisible man has a list of ten specific things he doesn't want you to do. And if you do any of these things he will send you to a special place, of burning and fire and smoke and torture and anguish for you to live forever, and suffer and burn and scream until the end of time. But he loves you. He loves you and he needs money." – Džordž Karlin (George Carlin), komičar


 

O samoj "naučnosti" ovog predviđanja, kao i tituli "naučnik" vezanoj za Kempinga

 

"In the land of the blind, one eyed man is a king" –Erazmo Roterdamski (Erasmus of Roterdam)


 
Pre svega, u nekoliko navrata sam naišao na podatak da je Kemping (star 88 godina) skoro 70 godina proučavao Bibliju. "Felix qui potuit rerum cognoscere causas." Impresivno ako je tačno, no to ga ne čini naučnikom, isto kao što ni bavljenje nekoga od nas poljoprivredom ceo život, nas ne čini poljoprivrednim tehničarem, a kamoli inženjerom. Zatim, ukoliko je zaista naučnik, mora da da relevantne reference. I na kraju mora da primenjuje naučni stil mišljenja i logiku, a on nijedno ne koristi (sabiranje "baba" i "žaba", ili onoga što mu odgovara i daje željeni rezultat).

I od svega toga na kraju ništa, ili što bi naš narod rekao: "Tresla se gora, rodio se miš.", samo što ovde ni miša čak nema.

 
"Acta est fibula."

"Errare humanum est."


 

Aktuelna predviđanja

 

Sad idemo dalje sa predviđanjima

Evo jedan link gde autor, takođe bloger, pominje smakove sveta kroz istoriju, tako da se ja time neću ovde baviti: http://vdimic.com/smak-sveta/

Trenutno najaktuelnija prognoza, sa najviše pristalica, je da će smak sveta biti 21.12.2012.; barem tako kažu tumačenja Majanskog kalendara.

Pre daljeg razmatranja da napomenem da je dalji tekst čisto moj komentar i moje viđenje problematike smaka sveta. Iskreno govoreći u koji ja ne verujem, bar ne takav kakvim ga drugi žele prikazati. Za mene je smak sveta pojam više vezan za astronomske fenomene ili čovekovu narav i nadam se da će čitalac ovih redova uspeti da razluči šta ja smatram smakom sveta a šta ne.

Ok, vratimo se na Majanski kalendar. Naime, on se završava 21.12.2012.; barem se tu završava deo ispisan na kamenu. E sad, da li radi prostog senzacionalizma ("Panem et circenses") ili zbog veštog marketinškog trika za nabavljanje finansijskih sredstava za dalja istraživanja, ne znam razlog, ali se u izjavama za medije ne spominje "cikličnost" Majanskog kalendara (poput Kineskog i još nekih drugih).

Naime, po Majanskom kalendaru sada je u toku peti ciklus (počeo 1987. završava 2012.). Posle njega dolazi šesti ciklus koji je "prazan". Neki "naučnici" iznose svakakve teorije vezane za taj datum, ovde ću navesti samo neke:

    - izmena polova Zemlje – ukoliko se ovde misli na izmenu položaja nebeskih polova, to je lepo objašnjeno kroz precesiono kretanje Zemljine ose čiji je period 25 700 godina i nema apsolutno nikakve posledice po bilo koju formu života.

                - ukoliko se misli na magnetne polove, tu takođe postoje periodi izmene polova, kao i periodi pomeraja polova. Takozvano "lutanje polova" (polar wander) ima period od oko 1^o na milion godina (što je veoma sporo da bi imalo bilo kakave posledice, a pogotovo nešto tako ozbiljno kao smak sveta). Zatim, "geomagnetsko obrtanje" (geomagnetic reversal)
– pojava kada se severni i južni pol zamene; period od 0.1 – 1 milion godina, s tim da sam proces promene traje između 1000 i 10 000 godina. Poslednje se desilo pre 780 000 godina. Po nekim teorijama, posledica je porast doze kosmičkog zračenja (iz koronalnih eksplozija pogotovo) usled slabljenja intenziteta geomagnetnog polja; ali Homo erectus i njegov preci su to već preživeli tako da nema uticaja na biosferu, jedino mogu stradati telekomunikacije i elektronika. I na kraju, "geomagnetske ekskurzije" (geomagnetic excursions) – slične geomagnetnom obrtanju, ali nisu dugotrajne promene, već zapravo padovi intenziteta geomagnetnog polja. Polovi "prošetaju" do 45^o od svog normalnog položaja i to traje nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada godina. Intenzitet polja opada do 20 % i to nije globalni efekat (samo ovo je dovoljno kao dokaz da nema smaka sveta u tom slučaju). Pošto su Homo erectus i Homo heidelbergensis preživeli poslednje "obrtanje" i ekskurzije imaju kraći period, otuda zaključak da nema štete po biosferu, već opet samo sateliti i energetska postrojenja (kao što se desilo na istočnoj obali SAD-a 2003. godine prilikom jednog od masivnijih izboja plazme sa Sunca). Neki smatraju ove "ekskurzije" uzrokom za ledena doba, što opet nije smak sveta (bar ne po mom shvatanju, samo se treba dobro obući i utopliti ).

    - "izjednačenje (poravnanje) Sunčevog sistema i Mlečnog puta" – Ok, ovo sad zahteva malo duže objašnjenje. Sunce, a sa njim i Sunčev sistem, se kreće oko centra naše Galaksije po eliptičnoj putanji. Galaksija se okoreće sama oko sebe u smeru kazaljke na satu brzinom 160-220 km/sec (gledano sa "galaktičkog severa"). Relativno na tu brzinu Sunce se sa svojim planetarnim sistemom kreće oko galaktičkog centra brzinom od 17-22 km/sec, po ugrubo eliptičnoj orbiti, sa periodom od 240 miliona godina. Sunce i njegov planetarni sistem se takođe kreću gore-dole, harmonijski (normalno na galaktičku ravan) sa periodom 57-74 miliona godina. Ukupno kretanje je slično spiralnom (engl. corckscrew) kao što se vidi na slici.

                                    - E sad što se tiče "poravnanja". Treba prvo definisati "ravan" Mlečnog puta. Ako se misli na matematički pojam ravni (ima dve beskonačne dimenzije – dužinu i širinu, dok je treća – debljina jednaka nuli) Sunčev sistem je već prošao kroz tu ravan. A ako ćemo, doduše matematički nekorektno, toj ravni da dodelimo debljinu (dok god ima zvezda i gasa) od reda veličine 1000 svetlosnih godina (dimenzija za dužinu u astronomiji: 1 s.g. = 9.4605284 × 10¹² kilometara), onda smo prošli centralni deo tog zadebljanja i izlazimo polako iz njega. Znači, u prvom slučaju nema frke, opasnost je prošla; dok u drugom slučaju smo još delimično u frci. E sad, poštujući sve naučno validne teorije ili će frku doneti meteor (kometa ili asteroid) ili ledeno doba, Ovo drugo smo sposobni da preživimo, stoga u tom slučaju opet razočarenje za
"letaliste" ili "smakiste" (kako ih ja zovem, a mislim pri tom na poklonike smaka sveta), ništa od smaka sveta. U slučaju udara neke od navedenih nebeskih lutalica, pa to zavisi od dimenzija istog i od dostupnosti Brusa Vilisa ili pak Čaka Norisa.

No šalu na stranu, poslednje veće izumiranje je bilo pre cirka 15 miliona godina (tzv. srednje-Miocenski događaj ili izumiranje) usled globalnog zahlađenja. Pošto je utvrđen obrazac sa periodom od 26-30 miliona godina među izumiranjima i oko 70-75 miliona godina među globalnim izumiranjima (K-T događaj, izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina) po logici stvari smo mirni još 10 miliona godina.

ono što nam može doći glave najpre smo mi sami (nuklearni rat svetskih razmera) ("I know not with what weapons World War III will be fought, but World War IV will be fought with sticks and stones" – Albert Ajnštajn), zatim udar nebeske lutalice dovoljno velikog prečnika (kroz desetak miliona godina), Sunce kao crveni džin (za tri do pet milijardi godina), eksplozija bliske supernove (Eta Carina, ali samo ukoliko joj je jedan od polova okrenut ka nama, ujedno je to i najbliži kandidat), dok se pri sudaru Mlečnog puta i Velike Andromedine galaksije (opet 3 do 5 milijardi godina) može desiti ili izbacivanje Sunca iz galaksije ili da postanemo "privremeni" stanovnici Andromedine galaksije, dok se te dve galaksije ne stope (za novih 3 milijarde godina) i postanu velika eliptična "Milkomeda" galaksija.

 
"Nihil nobis sed metus sit caelum nostris capatibus incident cras – We have nothing to fear but that the sky may fall on our heads tommorow" – poglavica Drmatoriks iz stripova o Asteriksu

Tako da nam smak sveta i nije i jeste blizu, zavisi kako to tumačite. U svakom slučaju ja idem na Olimpijadu u Rio 2016., a vi kako hoćete.

Do tada "Carpe Diem" i uživajte u životu punim plućima. Živite svaki dan kao da je poslednji, jer je tako najbolje.


 
"N-nothing important. That is, I heard a good deal about the ring, and a dark lord, and something about the end of the world, but please Mr. Gandalf, sir, don't hurt me. Don't turn me into anything… unnatural." – Samwise Gamgee (Lord of the rings – Fellowship of the ring)

 
Over and out.

Babe i žabe, ili kako se ponovo vraća srednji vek...

Razmišljajući o (ne)poznavanju astronomije u široj populaciji (što bi rekli, običnom stanovništvu) ove zemlje, i prepoznajući kao uzrok istog sve gori sistem školstva i, da ne budem preoštar, čudne sisteme vrednosti, shvatio sam da i mi, astronomi, imamo dobar udeo u tom problemu. Naime, vrlo retko ćemo neizazvani pitanjima sami da pričamo o nekim elementarnim stvarima iz naše "branše", kao npr. razlici između zornjače i večernjače, zvezde padalice i zvezde repatice, zašto je Mesec veći na horizontu i sl. Ali ćemo zato svom snagom napadati astrologe, ljude koji tvrde da se čovek nije spustio na Mesec, ljude koji tvrde da je Bog stvorio sve i sl.

E sad, što bi naši stari rekli, u tom grmu leži zec. Moje skromno mišljenje je da, ukoliko zaista želimo da "astronomski" opismenimo naš narod moramo da krenemo od osnova, tačnije od bukvara. Ovde ne mislim bukvalno na neki astronomski pojmovnik ili rečnik, jer postoji mogućnost da se isti kupe u knjižarama za one koji su zainteresovani. Više mislim na nešto nalik onome što ja pokušavam ovde; da odgovorim na neka zanimljiva pitanja koja mi ljudi postavljaju, naravno uz uvođenje i objašnjavanje astronomske terminologije.

Pa da počnemo (iako sam već odgovorio na neka pitanja u prethodnim unosima). Meni su ponekad fascinantni odgovori i objašnjenja ljudi vezani za uobičajene astronomske pojave, a proizvod su propagande, mašte, pa i u velikoj meri neznanja. Postoji mnogo primera za takve događaje, pa čak i iz mog ličnog iskustva. Ovde ću navesti neke od njih, uz njihova objašnjenja i stoga će unos biti iz više delova da ne bude preveliko opterećenje čitaocima.

Počeću sa čuvenim "AWACS" primerom iz '99.

Godina 1999., dan 24. mart, sreda. Početak operacije "Milosrdni Anđeo" nama poznatije kao bombardovanje tadašnje SRJ od strane NATO-a. Odmah da kažem da u politiku neću ulaziti, niti ću dozvoliti komentare u vezi nje. Operacija je trajala do četvrtka, 10. juna.

Slučaj "AWACS" je u tome da je narod masovno u predvečerje na zapadnom delu neba "viđao" "špijunske" avione tipa "AWACS" pomoću kojih je: "neprijatelj čuo i video sve." Ljudi su se onda na razne načine dovijali da "prevare" te špijune. Čak se išlo do te mere da se priča tiho ili čak ne priča u prisustvu istog na nebu. A sav taj strah u običnom narodu je dodatno potpirivan sredstvima javnog informisanja, jer svakoj vlasti odgovara što neobrazovaniji, a time i poslušniji POPULUS (narod).

A sad demistifikacija tog slučaja. Naime, u pitanju je nešto što je još od davnina poznato našem narodu kao "VEČERNJAČA" ili "ZORNJAČA" ili "ZVEZDA DANICA". Pošto je hipotetički "AWACS" bio viđan samo od ranog predvečerja (odmah posle zalaska Sunca) pa do nekih pola sata posle zalaska Sunca (taman u vreme početka većine napada), donekle je i logično da su ljudi mislili da je u pitanju špijunski avion. Međutim, u pitanju je planeta Venera, boginja lepote u rimskoj mitologiji, Zemljina planeta-blizanac. Pošto je u pitanju tzv. UNUTRAŠNJA planeta (čija orbita leži unutar Zemljine, uvek je između Sunca i Zemljine putanje oko svoje matične zvezde), zato je uvek možemo videti tokom kratkog vremenskog perioda pre izlaska ili posle zalaska Sunca.

ALBEDO (predstavlja procenat reflektovane svetlosti od ukupne količine svetlosti koja sa Sunca pada na dati objekat) Venere je veoma visok iz više razloga. Navešću samo neke: udaljenost od Sunca, hemijski sastav atmosfere. Upravo iz tog razloga (visokog albeda, odnosno sjaja) Venera prosto blješti na noćnom nebu i posle Sunca i Meseca je svakako najsjajniji nebeski objekat. Taj veliki sjaj omogućava Veneri da bude vidljiva čak i kroz tanji sloj oblaka. Ovo je očigledan primer kako paranoja hranjena propagandom ima za posledicu izrazito čudne, pa čak i priglupe poteze i zaključke. Svakako jedan od najpoznatijih primera za to je izgradnja Mažino linije.

Ubrzo nakon ovog, nama dobro poznatog, slučaja "AWACS" je usledilo "famozno" pomračenje Sunca iz avgusta meseca iste godine. Tada je pokrenuta svojevrsna medijska hajka koja je u momentima zvučala kao najava apokalipse. Sve je to propraćeno velikim brojem samoproklamovanih stručnjaka koji su apelovali da se ostane u domovima, sve zamrači, jer, u protivnom, oni koji se toga ne budu pridržavali će oboleti od raka kože i sličnih oboljenja, zadesiće ih razne nedaće i sl.

Pomračenje Sunca je astronomska pojava pri kojoj Mesec, Zemljin satelit, zakloni, delimično ili potpuno, Sunce. U slučaju potpunog pomračenja (kao što je bilo u avgustu '99., barem sa severa naše zemlje) određeni, mali delovi Zemljine površine se nalaze u Mesečevoj senci, dok je u slučaju delimičnog pomračenja u pitanju Mesečeva polusenka.

Upravo ta činjenica, da je u pitanju Mesečeve senka, odnosno polusenka, sama po sebi baca u vodu jedan od glavnih razloga za ostajanje u domovima i propuštanje prilike za posmatranje ovako lepog i ne baš čestog astronomskog fenomena, a to je uvećan nivo UV zračenja koje će izazvati rak kože.

UV zračenje predstavlja mali delić spektra elektromagnetnog zračenja, koji se nalazi ispred vidljivog dela (deo u koji spada i opseg vida ljudskog oka). UV zračenje ima više energije od vidljive svetlosti i usled toga poseduje mogućnost menjanja, pa i uništavanja ćelija. Međutim, ozon u Zemljinoj atmosferi je naš štit od ovog štetnog oblika zračenja. Pomračenje je zaklanjanje Sunca Mesecom, te ne dolazi do povećanja jačine UV zračenja (ili pomodno "UV-indeksa"), već naprotiv, do smanjenja. Pritom, tu je atmosfera sa ozonom koji nas štiti.

Ovaj slučaj već opasno liči na srednji vek, vreme inkvizicije kada je postojala samo jedna "istina". Slična situacija se desila i 1910. godine prilikom pretposlednjeg pojavljivanja Halejeve komete, za koju je nešto ranije spektroskopskim (fizičko-hemijska analiza spektra) metodama otkriveno da u svom sastavu poseduje otrovne materije (videti npr. "Halejeva kometa" – Ž. Ćulum, J. Francisti). Tada je veliki broj novinskih listova, ne samo u Srbiji, već širom sveta izazivao paniku naslovima i napisima da će se ljudi potrovati i nuđenjem raznih metoda zaštite, prodajom raznoraznih nadrilekova i sličnih stvari, jer je Zemlja trebala da prođe kroz kometin rep.

Međutim, opet nas spašava ta "svemoćna" Zemljina atmosfera. Nama nisu potrebni Supermen (na Tijaninu žalost ), Nindža-kornjače i Transformersi da nas spašavaju dok god imamo atmosferu. A dokle ćemo istu da imamo da nas štiti zavisi u mnogome i od nas samih ili će nas zadesiti sudbina Venere ili Marsa. Ili "efekat staklene bašte" ili oduvana i zaleđena atmosfera.

Pa vi sami odaberite jel više volite zimu ili leto, ali u astronomskim proporcijama.

Uskoro sledi nastavak...